BojanBlog

Slike zvuka

Naočare vs. slušni aparat

ear1Slično i kao kod naočara, slušni aparat ne zamenjuje slušni organ ili bilo koji njegov deo, već samo pojačava zvuk u onim delovima gde je došlo do oštećenja sluha. Drugim rečima, radi se u pokušaju da se ono što je izgubljeno nadoknadi, a ne zameni.

Od pet čula, sluh je najvažniji za osećaj povezanosti sa svetom oko nas i prilagođavanju čoveka spoljnoj sredini. Zvukovi iz naše okoline i komunikacije predstavljaju našu vezu sa drugima na način koju ne možemo ostvariti pomoću čula vida. Vid i sluh se nikako ne mogu porediti na skali vrednosti. Ne mogu ni da se međusobno porede ni sva čula. Ona su od izuzetne važnosti i međusobno se dopunjuju. Delujući izolovano oni daju siromašnu predstavu o svetu u kome se nalazimo. Zajedno nam omogućavaju da ga sagledamo u celini. Da ga osetimo i doživimo. Ceo svet. Sve u njemu i oko njega.

U svetu svetlosti mi smo samo posmatrači. U njega uranjamo zvukom. Zamislimo da šetamo prirodom ovog prolećnog dana. Gledamo oblake, njihanje drveća, ptice u letu. Oslušnimo sada šuštanje trave pod nogama, šapat vetra u kosi, smeh dece u igri. Sjedinjujemo se sa prirodom. Postajemo celi sa zagrizajem jabuke, sa nailaskom povetarca koji sa sobom nosi miris reke.

Najviše utisaka o svetu koji nas okružuje dobijamo od čula sluha. Naš pogled doseže do granice vidnog polja. Vidimo oblake, ali čujemo avion koji leti iznad njih. Ne vidimo osobu kojoj smo okrenuti leđima, ali čujemo kako nas doziva. Svesni smo njenog prisustva. Dodajmo da mi možemo zatvoriti oči i odmoriti ih, nok naše uši rade neprekidno.

Nestankom ili pak slabljenjem jednog od čula mi gubimo deo našeg sveta. Posledice i načini na koje pribegavamo pri lečenju i rešavanju problema se u potpunosti razlikuju. Ukoliko primetimo da nam je vid popustio, upotrebom naočara on se „vraća“. Kod oštećenja sluha to nije slučaj. Za razliku od vida gde su pogoršanja odmah uočljiva, kod sluha, u većini slučajeva, ona dolaze skoro neprimetno i postepeno tako da je potreban veći period da bi se primetilo da je došlo do opadanja sluha. Posledice su brojne. Počev od psiholoških stresova, gubljenje razumljivosti pa do poremećaja u govoru. Srećemo se sa osobama koje traže od nas da im se ponove pitanja ili delovi rečenica, posebno u bučnim sredinama. Oni takođe pojačavaju radio ili televizor sve više i više, govore glasnije i čini im se da svi mumlaju. Sa pogoršanjem sluha sve se više naprežu prilikom konverzacije i postaju umorni. Posle nekog vremena počinju da izbegavaju socijalne kontakte i gube interesovanje u aktivnostima u kojima su nekada uživali. Rehabilitacija ovih osoba zavisi pre svega od vremena koje je proteklo između momenta oštećenja sluha i momenta kada se problem počeo rešavati tj. dobijanja slušnog aparata. Što je ovo vreme duže to je i period rehabilitacije veći.

Pogrešna je pretpostavka da će osoba koja počinje nositi slušni aprat odmah pročuti. Slušni aparat nije ništa drugo nego pojačavač zvuka i on kao takav ne poboljšava razumevanje prilikom prvog susreta sa njim. Čovek ne čuje ušima nego centrom za razumevanje koji se malazi u slušnim centrima u kori velikog mozga. Za osobe sa oštećenim sluhom ovo je vrlo važno da shvate jer su samo tako na pravom putu ka uspešnoj rehabilitaciji. Procenuje se da se samo primenom slušnog aparata, bez čitanja govora sa usta, nivo razumevanja podiže na oko 60%. Kombinacijom čitanja govora i slušnog aparata, nivo razumevanja se može popeti na 90%. Ovo sve važi za osobe koje su prošle kroz period uspešne rehabilitacije. U protivnom tretman sa slušnim aparatima je osuđen na neuspeh, a takva osoba može doživeti dvostruko razočarenje: prvo psihološko, jer su propala sva njena nadanja i očekivanja da će aparatima poboljšati sluh, i drugo materijalno jer sredstva uložena u ne tako jeftine aparate nisu donela toliko očekivani efekat.

Do sada smo smatrali da je potrebno nositi samo jedan slušni aparat. Međutim, ako se radi o obostranom oštećenju sluha onda su dva slušna aparata definitivno bolje od jednog. Naš slušni sistem funkcioniše sa dva uva, kao što gledamo sa dva oka. Zatvorimo li jedno oko mi i dalje možemo da vidimo, ali opseg i dubina vidnog polja postaju ograničeni. Slično nam se dešava kada slušamo jednim uvetom. Naša sposobnost određivanja pravca iz kojeg dolazi zvuk zavisi od funkcije oba uveta. Efekat je poznat kao fenomen binauralnog slušanja. Lokacija zvuka je veoma važna za našu sigurnost, naročito u saobraćaju pri približavanju automobila. Mala razlika u vremenu i intenzitetu zvuka koji pristižu na levo i desno uvo nam omogućava da brzo odredimo tačnu lokaciju automobila. Za mnoge ljude, upotreba dva slušna aparata poboljšava razumevanje u bučnim situacijama. Slušanje sa oba uva je bitno za našu sposobnost da se fokusiramo na zvuk koji želimo čuti dok ignorišemo ostale zvukove u pozadini. Isto tako treba imati na umu da ako se isti ton sluša sa oba uva, on se tada čuje glasnije nego kada se sluša sa jednim uvetom. Odnosno, glasnost kod binauralnog slušanja je do 40% veća nego kod monauralnog.

U praksi se sreće i deo populacije koji odbija prednost pomoći koju nudi slušni aparat. Razlozi su brojni i svi se mogu svesti na psihološku nezrelost same osobe koja treba da nosi slušni aparat kao i nezrelost i neprihvaćenost od strane ostatka populacije. Ove osobe žive u uverenju da je njihov problem vidljiv samo zato što nose slušni aparat. Pravdaju se da im ne pomažu, da su suviše komplikovani za upotrebu, suviše skupi, prenose negativna iskustva drugih osoba i slično. Istina je da su teškoće u komunikaciji (teško praćenje razgovora i njihov deformisan govor) mnogo više primetne nego sam slušni aparat, a i ostavljaju mnogo ozbiljnije posledice.

Treba napomenuti i odnos sredine prema takvim osobama. Ljudi su navikli na naočare što je posledica njihove vekovne upotrebe i modnih trendova koji vladaju na tržištu. Vremenom će se to desiti i sa slušnim aparatima, ali mora da prođe još neko vreme. Uostalom, pogledajte i klip koji sledi o savremenim slušnim aparatima, dizajniranim u više boja i kao modni detalj.



www.oticon.com

 

www.widex.com

 

www.phonak.com

јануар 23, 2009 - Posted by | Uncategorized

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: