BojanBlog

Slike zvuka

Deca i slušni aparat

Deci je, za razliku od odraslih ljudi, potreban specifičniji prilaz u rešavanju problematike oštećenog sluha. Svakodnevna pojava je da sa godinama starosti sluh postepeno počinje da slabi. Ono što iznenađuje je to da je najveći deo populacije nije ni svestan toga da ima oštećen sluh. Oštećenje dolazi polako, postepeno i neprimetno. Smatra se da granica u kojoj se ovo oštećenje sluha može kretati iznosi od 15 do 20 procenata. Ali problematika kod dece je savim druge prirode.

03Kako dete može znati kakvog je ukusa sladoled ako ga ne proba? Kako može znati i prepoznati određen zvuk ako ga nikad nije čulo? Suština je u tome da se slušanje i razumevanje uče kroz razvoj i odrastanje. Govor i kvalitet govora je direktna posledica sluha. A komunikacija sa drugima i učestvovanje u socijalnom kontaktu je od presudnog značaja za zdrav razvoj. Upravo ovde dolazi do izražaja pravilna dijagnoza lekara povodom vrste i stepena oštećenja sluha. Potom sledi pravilan odabir slušnog aparata, da bi zatim usledilo njegovo pravilno podešavanje i izrada u celosti ili njegovih pojedinih delova npr. olive ako se radi o zaušnom modelu. Postavlja se pitanje izbora slušnog aparata ili da budem precizniji, da li deci postavljati kanalni ili zaušni aparat. Pošto je ovo moj blog, ja u njemu iznosim svoje mišljenje, a ako neko bude želeo da se nadoveže može mi slobodno pisati. Izbor je na roditeljima. Ipak bi im sugerisao sledeće. Deci ne bi trebalo postavljati kanalne slušne aprate iz više razloga, barem ne u početku. Prvo, deca su još u razvoju i njihovo uvo tj. ušna školjka stalno raste. Stoga je potrebno stalno pratiti taj rast a u međuvremenu postojeći aparatić će izazvati brojne probleme poput pištanja ili žuljanja što može dovesti do pojave ranica u slušnom kanalu u ekstremnim slučajevima. Ne bi ulazio dalje u ovu priču i ukoliko roditelji smatraju da mogu data povremena prilagođavanja finansirati, na njima je da donesu odluku. Dalje, detetu je 05bolje već u početku dati do znanja da je slušni aparat sastavni deo njega i njegovog života, što će mu kasnije kako odrasta pomoći da se razvije u zrelu i stabilnu ličnost koja je svesna svojih nedostataka i svojih sposobnosti i prednosti. Neka se dati aparat vidi. Zašto ga skrivati? Treće, često će se dešavati da kroz igru detetu slušni aparat ispadne ili ga na neki drugi način ošteti ili polomi. Uticaj vode i znoja je kod kanalnih aparata mnogo izraženiji u pogledu ispravnosti rada. Zaušni aparati su otporniju u tom pogledu, lakše se popravljaju, jednostavnije se održavaju, servisiraju i čiste i brže zamenjuju novim ako do toga dođe. Sledi odnos deteta prema drugima i odnos drugima prema njemu samome. Uticaj druge dece je od presudnog značaja za pravilan razvoj i napredak. Kompleksi koji se razviju u tom periodu traju celog života. Pokazalo se da je deci sa oštećenim sluhom teže od normalne dece. Predmet su ismejavanja, često su usamljenja i izolovana od drugih. Takođe često se smatraju glupim umesto gluvim ili nagluvim i potrebno im je puno više posvetiti pažnju, a i deca sa oštećenim sluhom ulažu puno više truda i napora ako žele da budu ravnopravni i prihvaćeni od vršnjaka. Peto, mada ne i poslednje, leži u načinu na koji dete rukuje slušnim aparatom. Kanalni aparati su znatno manjih dimenzija i zahtevaju nežnije rukovanje i tretman, za razliku od zaušnih kod kojih su kontrole prilagođene deci i njihovom uzrastu.

01Ovde bih stao. Pitanje je dosta opširno i odgovor na njega ne bi stao u ovaj blog ma koliko on bio dugačak. Faktori su brojni. Počev od stepena oštećenja, doba kada je dato oštećenje sluha nastalo, vrste škole u koju dete ide, uticaj porodice i još mnogo toga.

Stoga, ako ste roditelj i imate dete sa oštećenjim sluhom ja vam želim puno uspeha i sreće i od srca vam želim da uspete u tome. Jer izvesti dete oštećenog sluha na pravi put je dugotrajan i mukotrpan put koji ne bi poželeo nikome. A ako se uspeli u tome, ja vam iskreno čestitam. I ne samo vama. Čestitam i vašem detetu jer samo mogu da pretpostavim kroz šta je sve moralo da prođe na svom putu ka odrastanju.

јануар 23, 2009 Posted by | Uncategorized | Оставите коментар

Izbor slušnog aparata

Početak svakog napretka svodi se na pravilan izbor. Tako je i pri izboru slušnog aprata. Naravno da izbor vrste, modela, oblika, pojedinih dodataka i sve što prati jedan slušni aparat treba prepustiti stručnoj osobi tj. slušnom akustičaru pravi izbor slušnog aparata upravo počinje tu gde se i završava. Kod slušnog akustičara, osobe koja će vas uvesti i voditi kroz svet zvuka. Osobe koja će pratiti vaš razvoj i zajedno sa vama prilagođavati vaš slušni aparat vašim potrebama. U zavisnosti od vrste i stepena oštećenja, kao i od brzine toka napredka osobe koja je svoj put rehabilitacije započela slušnim aparatom, period koji je potreban da bi se data osoba navikla i potpuno prilagodila i sjedinila sa apratom je individualan. U velikoj meri ovaj period je zavisan od trenutka koji je protekao od pojave oštećenja sluha do ternutka kada se problem počeo rešavati. Pokušavam da kažem sledeće, slušanje je psihološki proces i u celoj ovoj priči nije bitno koliko osoba sa oštećenim sluhom čuje, već koliko razume. Razumevanje je ona krajnja tačka rehabilitacije koja se, na žalost, vrlo teško dostiže u potpunosti. Ali bez obzira na to, ne treba biti obeshrabljen i treba biti svestan činenjice da nikad više neće biti kao pre i da jednom osoba sa oštećenim sluhom ostaje osoba sa oštećenim sluhom do kraja života. Razlika je samo u pogledima na datu situaciju, u merama koje se preduzimaju povodom rešavanja problema i u načinu na koji se izlazi sa svim tim preprekama.

Dakle, početak svakog početka je odlazak kod lekara koji će ustanoviti da li je i u kojoj meri došlo do oštećenja sluha. Tom prilikom se vrše određeni akustični i medicinski testovi od kojih je najpoznatija audiometrija tj. dijagram koji pokazuje na kojim frekvencijama i u kom obimu je nastalo oštećenje sluha. Treba napomenuti da nisu svi problemi u vezi oštećenog sluha rešivi upotrebom slušnog aprata i da se u ovom izlaganju trudim da se držim najzastupljenijeg tkz. senzoneuralnog oštećenja sluha. Oko 90% svih oštećenja sluha spadaju u ovu kategoriju te se zbog propadanja nervnih čelija retko mogu postići poboljšanja putem lekova, tako da se ova vrsta oštećenja uglavnom saniraju slušnim aparatima koji koristeći ostatke sluha nadoknađuju njihov gubitak. Kako je svako oštećenje sluha specifično i individualno važno je znati da se svaki slušni aparat podešava prema individualnim potrebama osobe koja će ga koristiti.

Danas je besmisleno govoriti o analognim slušnim aparatima, ali njihova upotreba je opravdajuća ukoliko je materijalna situacija takva kakva jeste. Mada i ona više nije glavni razlog odabiranja analognog slušnog aparata iz prostog razloga što se oni sve manje proizvode, kao i to da je njihova cena zanemarljivo manja u odnosu na savremenije digitalne slušne aparate.

Digitalni slušni aprati se međusobno razlikuju i po stepenu oštećenja koje pokrivaju i po njihovoj nameni i veličini. Ova razlika je uočljiva u njihovoj ceni koja je sve veća ukoliko je stepen obrade signala zvuka složeniji i ukoliko je sama fizička veličina slušnog aparata manja. Ova podela je dosta grubo urađena i u praksi je moguće sresti „veći“ slušni aprat koji je skuplji od „manjeg“. Veličina ovde definitivno nije presudna. Naravno da ima ljudi koji ne žele da im se dati aparat vidi, ali od presudnog uticaja na kvalitet i tok celog procesa rehabilitacije zavisi jedino i jedino od kvaliteta obrade datog signala zvuka tj. od mere u kojoj dati slušni aparat uspeva da na osnovu ostataka sluha nadoknadi izgubljen.

hearing_aid_family

familija

Generalno gledano, a videćete i ako pogledate video klip, familiju slušnih aprata možemo podeliti na zaušne slušne aparte (eng. behind the ear – BTE) koji se nose iza uva vešanjem o ušnu školjku. Zaseban deo, nazvan oliva (eng. earmould), se pravi po konturama uva korisnika i ona omogučava sprovođenje zvuka iz aparata u slušni kanal. Mada mogu izgledati veliki, često su skriveni kosom i omogućavaju veću snagu i mogućnosti od ostalih vrsta slušnjih aparata. Slede slušni aparati u uvetu (eng. in the ear – ITE) koji se takođe proizvode po konturama uha korisnika, ali ceo aparat tj. njegova elektronika se smešta u olivu koja preuzima ulogu školjke (eng. shell). ITC (in the canal) su slušni aparati u kanalu, manji su od prethodnog modela i staje samo u slušni kanal korisnika. I najmanji slušni aparat (CIC – completely in the canal) koji potpuno staje u slušni kanal praktično je nevidljiv i predstavlja vrhunac poluprovodne tehike i izrade slušnih aparata. Zbog odgovarajućih dimenzija ne mogu ga koristiti osobe sa malim slušnim kanalom, kao i osobe sa velikim procentom oštećenja sluha.

Sve ove aparate mogu se videti na slikama koje slede, kao i na video klipvima. Gornji klip daje pregled familije slušnjih aparata, dok donji klip prikazuje celokupan proces izrade slušnih aprata modela CIC, ITC i ITE, počev od posete lekaru, uzimanju otiska konture ušnje školjke korisnika, izrade samog aparata i njegove finalizacije i testiranja.

I za kraj. Moje je mišljenje da vidljivost slušnog aparata nije bitna. Bitno je to da on vama služi i da njegovom upotrebom vi kao osoba dostignete stepen rehabilitacije da se možete približiti osobi koja biste bili da nemate problema sa sluhom. Takođe, napomenuo bih ovde da ukoliko imate problem sa sluhom i ako ga možete rešiti upotrebom slušnog aparata da ga i upotrebite. Kupite ga i koristite. Vežbajte svoj govor, slušanje zvukova iz okoline, slušanje svog sagovornika uz svakodnevno nošenje slušnog aparata. Čak i posle nekog perioda kada osetite da vam on više ne treba, nemojte ga odložiti u stranu, već ga i dalje koristite u svakodnevnom životu. Da li ćete rešiti vaš problem u ovoj ili onoj firmi koja se bavi prodajom slušnjih aparata to stvarno nije bitno. Bitno je da vaš problem rešite. I u vezi sa tim. Mesto u kojoj ćete dati aparat nabaviti je upravo ono koje će vam na najbolji način omogućiti da svoj problem sa sluhom rešite u potpunosti. Ljudi koji rade u takvoj firmi tj. odabir vašeg slušnog akustičara je od presudnog značaja. On je osoba koja treba da vas prati u celom tom procesu vaše rehabilitacije duže vreme. Stoga kupujte aparat tamo gde su ljudi koji se ovim poslom bave usmereni na vas, vaš problem,spremni da vam se posvete i da na adekvatan način pronađu rešenje za vaš problem, a ne samo da na prodaji slušnog aparata zarade.

јануар 23, 2009 Posted by | Uncategorized | Оставите коментар

Naočare vs. slušni aparat

ear1Slično i kao kod naočara, slušni aparat ne zamenjuje slušni organ ili bilo koji njegov deo, već samo pojačava zvuk u onim delovima gde je došlo do oštećenja sluha. Drugim rečima, radi se u pokušaju da se ono što je izgubljeno nadoknadi, a ne zameni.

Od pet čula, sluh je najvažniji za osećaj povezanosti sa svetom oko nas i prilagođavanju čoveka spoljnoj sredini. Zvukovi iz naše okoline i komunikacije predstavljaju našu vezu sa drugima na način koju ne možemo ostvariti pomoću čula vida. Vid i sluh se nikako ne mogu porediti na skali vrednosti. Ne mogu ni da se međusobno porede ni sva čula. Ona su od izuzetne važnosti i međusobno se dopunjuju. Delujući izolovano oni daju siromašnu predstavu o svetu u kome se nalazimo. Zajedno nam omogućavaju da ga sagledamo u celini. Da ga osetimo i doživimo. Ceo svet. Sve u njemu i oko njega.

U svetu svetlosti mi smo samo posmatrači. U njega uranjamo zvukom. Zamislimo da šetamo prirodom ovog prolećnog dana. Gledamo oblake, njihanje drveća, ptice u letu. Oslušnimo sada šuštanje trave pod nogama, šapat vetra u kosi, smeh dece u igri. Sjedinjujemo se sa prirodom. Postajemo celi sa zagrizajem jabuke, sa nailaskom povetarca koji sa sobom nosi miris reke.

Najviše utisaka o svetu koji nas okružuje dobijamo od čula sluha. Naš pogled doseže do granice vidnog polja. Vidimo oblake, ali čujemo avion koji leti iznad njih. Ne vidimo osobu kojoj smo okrenuti leđima, ali čujemo kako nas doziva. Svesni smo njenog prisustva. Dodajmo da mi možemo zatvoriti oči i odmoriti ih, nok naše uši rade neprekidno.

Nestankom ili pak slabljenjem jednog od čula mi gubimo deo našeg sveta. Posledice i načini na koje pribegavamo pri lečenju i rešavanju problema se u potpunosti razlikuju. Ukoliko primetimo da nam je vid popustio, upotrebom naočara on se „vraća“. Kod oštećenja sluha to nije slučaj. Za razliku od vida gde su pogoršanja odmah uočljiva, kod sluha, u većini slučajeva, ona dolaze skoro neprimetno i postepeno tako da je potreban veći period da bi se primetilo da je došlo do opadanja sluha. Posledice su brojne. Počev od psiholoških stresova, gubljenje razumljivosti pa do poremećaja u govoru. Srećemo se sa osobama koje traže od nas da im se ponove pitanja ili delovi rečenica, posebno u bučnim sredinama. Oni takođe pojačavaju radio ili televizor sve više i više, govore glasnije i čini im se da svi mumlaju. Sa pogoršanjem sluha sve se više naprežu prilikom konverzacije i postaju umorni. Posle nekog vremena počinju da izbegavaju socijalne kontakte i gube interesovanje u aktivnostima u kojima su nekada uživali. Rehabilitacija ovih osoba zavisi pre svega od vremena koje je proteklo između momenta oštećenja sluha i momenta kada se problem počeo rešavati tj. dobijanja slušnog aparata. Što je ovo vreme duže to je i period rehabilitacije veći.

Pogrešna je pretpostavka da će osoba koja počinje nositi slušni aprat odmah pročuti. Slušni aparat nije ništa drugo nego pojačavač zvuka i on kao takav ne poboljšava razumevanje prilikom prvog susreta sa njim. Čovek ne čuje ušima nego centrom za razumevanje koji se malazi u slušnim centrima u kori velikog mozga. Za osobe sa oštećenim sluhom ovo je vrlo važno da shvate jer su samo tako na pravom putu ka uspešnoj rehabilitaciji. Procenuje se da se samo primenom slušnog aparata, bez čitanja govora sa usta, nivo razumevanja podiže na oko 60%. Kombinacijom čitanja govora i slušnog aparata, nivo razumevanja se može popeti na 90%. Ovo sve važi za osobe koje su prošle kroz period uspešne rehabilitacije. U protivnom tretman sa slušnim aparatima je osuđen na neuspeh, a takva osoba može doživeti dvostruko razočarenje: prvo psihološko, jer su propala sva njena nadanja i očekivanja da će aparatima poboljšati sluh, i drugo materijalno jer sredstva uložena u ne tako jeftine aparate nisu donela toliko očekivani efekat.

Do sada smo smatrali da je potrebno nositi samo jedan slušni aparat. Međutim, ako se radi o obostranom oštećenju sluha onda su dva slušna aparata definitivno bolje od jednog. Naš slušni sistem funkcioniše sa dva uva, kao što gledamo sa dva oka. Zatvorimo li jedno oko mi i dalje možemo da vidimo, ali opseg i dubina vidnog polja postaju ograničeni. Slično nam se dešava kada slušamo jednim uvetom. Naša sposobnost određivanja pravca iz kojeg dolazi zvuk zavisi od funkcije oba uveta. Efekat je poznat kao fenomen binauralnog slušanja. Lokacija zvuka je veoma važna za našu sigurnost, naročito u saobraćaju pri približavanju automobila. Mala razlika u vremenu i intenzitetu zvuka koji pristižu na levo i desno uvo nam omogućava da brzo odredimo tačnu lokaciju automobila. Za mnoge ljude, upotreba dva slušna aparata poboljšava razumevanje u bučnim situacijama. Slušanje sa oba uva je bitno za našu sposobnost da se fokusiramo na zvuk koji želimo čuti dok ignorišemo ostale zvukove u pozadini. Isto tako treba imati na umu da ako se isti ton sluša sa oba uva, on se tada čuje glasnije nego kada se sluša sa jednim uvetom. Odnosno, glasnost kod binauralnog slušanja je do 40% veća nego kod monauralnog.

U praksi se sreće i deo populacije koji odbija prednost pomoći koju nudi slušni aparat. Razlozi su brojni i svi se mogu svesti na psihološku nezrelost same osobe koja treba da nosi slušni aparat kao i nezrelost i neprihvaćenost od strane ostatka populacije. Ove osobe žive u uverenju da je njihov problem vidljiv samo zato što nose slušni aparat. Pravdaju se da im ne pomažu, da su suviše komplikovani za upotrebu, suviše skupi, prenose negativna iskustva drugih osoba i slično. Istina je da su teškoće u komunikaciji (teško praćenje razgovora i njihov deformisan govor) mnogo više primetne nego sam slušni aparat, a i ostavljaju mnogo ozbiljnije posledice.

Treba napomenuti i odnos sredine prema takvim osobama. Ljudi su navikli na naočare što je posledica njihove vekovne upotrebe i modnih trendova koji vladaju na tržištu. Vremenom će se to desiti i sa slušnim aparatima, ali mora da prođe još neko vreme. Uostalom, pogledajte i klip koji sledi o savremenim slušnim aparatima, dizajniranim u više boja i kao modni detalj.



www.oticon.com

 

www.widex.com

 

www.phonak.com

јануар 23, 2009 Posted by | Uncategorized | Оставите коментар

Umesto uvoda

10% svetske populacije je pogođeno lakšim ili težim oblicima oštećenja sluha. Studije pokuzuju da su svi ugroženi. I deca i mladi i stari. Ukupan broj osoba na planeti sa oštećenim sluhom se procenuje na 500 miliona. Studije takođe, na žalost, pokazuju da se ovaj broj iz dana u dan povećava. Procenjuje se da je oko 70 miliona osoba u Evropi stradalo od oštećenja sluha, dok u Severnoj Americi njihova brojnost iznosi oko 30 miliona. Blizu oko 20% ljudi između 65 i 75 godina starosti imaju značajno oštećenje sluha. Iznad 75. godine razmere rastu do 35%. Osim toga, procene pokazuju da populacija sa oštećenim sluhom postaje sve mlađa i mlađa. Većem delu (90%) populacije sa oštećenim sluhom se može pomoći upotrebom slušnog aparata, ali manje od 10% njih stvarno i koristi! Troje od 1.000 novorođene dece pogođeno je oštećenju sluha različitog stepena, a jedno od njih ima urođenu gluvoću. U Srbiji se godišnje rodi oko 5.000 dece sa oštećenim sluhom. Dramatičan rast broja osoba srednje i starije generacije sa oštećenim sluhom leži u činjenici da smo danas izloženi prekomernom jačinom buke u razvijenim gradovima i predviđa se porast za oko 55% u sledećih 20 godina.

 

Posledice problema sa sluhom su brojne. Ovakve osobe često ne razumeju šta im drugi govore i u većini slučajeva se povlače u izolaciju. Boje se da pokažu svoju nemoć u komunikaciji dajući pogrešne odgovore ili traže da im se ponovi pitanje. Ovakve situacije mogu dovesti do psiholoških stresova na poslu, kod kuće i u školi. Uopšte, kod ljudi sa oštećenim sluhom javlja se da oni postaju povučeni, depresivni i izolovani od društva. Treba imati na umu i to da je gluvoj i nagluvoj deci omogućeno samo osnovno i trogodišnje srednje obrazovanje u specijalnim školama. Automatski, oni su ograničeni na zanimanja u vidu zanata. Izuzeci su oni koji dostignu više stepene obrazovanja, što je u tesnoj vezi sa psihološkim osobinama deteta, stepenu oštećenja, odnosima u porodici, njihovim materijalnim mogućnostima, vrste škole koje dete pohađa i odnos same države prema takvoj deci (misli se pre svega na broj škola za decu oštećenog sliha, broj stručnih i osposoljenih lica za rad sa njima na polju obrazovanja i rehabilitacije kao i na polju održavanja i podešavanja slušnih aparata).

 

Tehnologijom je postignut pozitivan efekat u ličnim i međusobnim odnosima. Omogućeno je da osobe sa oštećenim sluhom ponovo osete radost življenja i učešća u socijalnim kontaktima. Tehnologijom koja se danas koristi u izradi slušnih aparata omogućeno je bolje razumevanje govora nego ikada ranije. Posebno je dat naglasak na razumevanje jer osobe sa oštećenim sluhom imaju teškoće pri praćenju razgovora, posebno u bučnim sredinama. Moderni slušni aparati su dizajnirani da u takvim situacijama datu buku potiskuju i da se fokusiraju na govor, koji tom prilikom dolazi do izražaja. Takođe prilikom izrade slušnih aparata posebna pažnja je posvećena njihovoj funkcionalnosti, udobnosti i kozmetičkoj prilagodljivosti. Kao rezultat svega moderni slušni aparati su praktično nevidljivi i automatcki prilagodljivi u svim situacijama u i svakom okruženju.

 

Cilj mi je da kroz ovaj blog približim ovu problematiku ljudima koji imaju i žele da svoj problem sa sluhom reše, kao i da reše problem svojih bližnjih.

U člancima koji slede, za početak, bavim se problematikom izbora adekvatnog slušnog aparata, adaptacijom na njega, kao i njegovim održavanjem.

Nadam se da ću uspeti najelementarnije stvari da vam prenesem i da ćete biti u mogućnosti da ih primenite.

Želim vam puno sreće i uspeha.

Bojan

јануар 23, 2009 Posted by | Uncategorized | Оставите коментар